Биотехнологија:
Алгоритми природе
→ Галерија Културне станице Свилара – Нови Сад
→ Трајање изложбе: 14 – 31. мај 2024.
→ Радно време изложбе: Уторак – Недеља: 12.00 – 20.00 часова
Ако се трагом природе отиснемо на пут око света у далеку прошлост, наићи ћемо на различите обичаје, другачије навике, необична архитектонска решења, стилове облачења и разумевања света. Изгледаће нам као да ништа није универзално. Осим можда самих принципа природе и математике.
Од постанка живота, преко открића микроскопа и микроорганизама, прве вакцине и антибиотика, револуције у биологији и генетици, коју нам доноси дешифровање ДНК молекула, па све до развоја алгоритама и савремене биотехнологије – научници су својим открићима мењали овај свет, одшкринувши уједно и врата неких нових и једва замисливих светова. И мада су се начини на које су записивали теорије и симболе, разумевали природне процесе и открића разликовали и били заоденути у рухо језика и културе из које су долазили, све их је повезивала једна нит – радозналост. Радозналост нас је довела до разумевања фундаменталних принципа живота. Истраживањем тих принципа, од најранијих животних облика до данас, открили смо невероватне могућности ћелијских и биомолекуларних система и процеса.
Прве „сарадње“ између човека и микроорганизама сретали смо још у време развоја пољопривреде. Са јасном потребом и без научног знања, људи су користили микроорганизме и процесе ферментације у преради хране. Данас можемо рећи да биотехнологија заправо представља убрзавање постојећих природних процеса. Омогућава нам да на сличан начин убрзамо различите природне процесе у вези са генетиком, производњом хране, разградњом загађивача или стварањем нових биоматеријала.
Поред биолошких знања, окосницу биотехнологије чине и математички модели, који су кључни за разумевање и предвиђање понашања биолошких система, јер омогућавају симулацију и оптимизацију процеса попут ферментације и производње биомолекула. С друге стране, велики скупови података (енгл. big data), генерисани секвенцирањем гена или анализом протеина, кључни су за откривање скривених образаца и корелација, док је развој софистицираних алгоритама за анализу ових података неопходан за напредак у биотехнологији.
Са све већом доступношћу и једноставношћу биотехнолошких и математичких алата, они постају доступни ширем кругу истраживача и корисника, што отвара огромне могућности за даља истраживања и развој нових биотехнологија. Међутим, велике могућности прати и велика одговорност. Убрзан развој науке и биотехнологије захтева да их боље разумемо и приступимо им етички. Ово путовање покреће иновације, подсећа нас на моћ људске радозналости и упозорава на важност одговорног коришћења револуционарних открића за боље сутра.