Није нужно да знате математику да бисте се бавили музиком, или обратно. Међутим, то вам може омогућити да посматрате музику из другог угла, можете разумети зашто је лепа или пак можете открити начин како да прекршите правила и промените је. Да ли је математика само корисна, а музика само лепа, подсећамо се у једном од интервјуа са сјајним Беном Спарксом.
Идеалан је тренутак да се подсетимо прошлогодишњег отварања Маја месеца математике и изврсног предавања др Берија Ципре, које никога није оставило равнодушним. Бавили смо се математичким слагалицама, проблемима и играма, које су настајале година уназад, у тренуцима када је дозвољавао себи да му мисли одлутају током математичких предавања или пак неком другом приликом.
Најављујући филм о Марјам Мирзахани, првој жени добитници Филдсове медаље, најпрестижнијег признања у свету математике, сетићемо се њених претходница из других епоха, које су на свој начин померале границе друштва и времена у коме су стварале.
Геометрија, економија и теорија гасова, чини се, немају никакве везе једне са другом, па ипак, у свету математичких идеја, могу да се сретну и толико различите области, као што се догодило током истраживања Седрика Виланија, најуспешнијег математичара нашег доба. Подсетимо се предавања у којем Вилани ставља акценат на то да су такви сусрети идеја научно богатство, али да истовремено представљају и људске сусрете.
Др Војислав Андрић и песникиња Десанка Максимовић. Математика и поезија. Математика је, несумњиво, део опште културе човека – каже некадашњи, дугогодишњи директор Ваљевске гимназије, др Војислав Андрић, професор математике, а данас председник Друштва математичара Србије. Пре стотину година највећа српска песникиња Десанка Максимовић матурирала је у Ваљевској гимназији. Између осталог, полагала је и испит из математике, коју је и знала и волела. Неоспориво је тврдила да ако желите добро да пишете поезију, морате знати математику. Десанка Максимовић рођена је 16. маја, а професор др Војислав нам доноси њене јавне наступе, песничке вечери и разговоре уживо, на којима је знатижељним ученицима о свој лепоти, љубави и значају математике надахнуто говорила кроз поезију.
Током претходних година Научни клуб Београд је имао част да угости изврсне научнике, а један од њих је и амерички математичар Кит Девлин, који нам је открио драматичну промену природе математике и њене улоге у друштву данас. Основна савремена математичка и животна вештина 21. века коју сви треба да поседујемо, јесте осећај за бројевe. Кит Девлин у свом предавању јасно, кроз слику, боју и звук, приказује опис фразе „осећај за бројеве“ и каже да то обично подразумева „променљивост и прилагодљивост у раду с бројевима, осећај шта бројеви значе и способност да се помоћу менталне математике тумачи свет и праве поређења“.
Кристоф нас у овом интервјуу води кроз причу како би свет изгледао без математике и зашто би то био свет без много смисла? На који начин покушава да пронађе окружење у којем сарадња између научника и уметника производи додатну вредност и да ли је оно што их повезује заправо креативна спона, само су нека од питања која себи поставља свакодневно. Хајде да се још једном подсетимо како математика постаје инструмент уз помоћ којег креирамо интересантне, прелепе и комплексне ствари.
Аустралијски математичар не крије да је тешко пронаћи добар начин за подучавање математике, а да притом одржите и узбуђење. А како то њему полази за руком свих ових година? Изврсно и на несвакидашњи начин комбинује математику и жонглирање. Управо у овом интервјуу нам открива да у позадини ових трикова постоји одређена математичка подлога. И то је оно што математика уме: да открије, објасни и истражи обрасце.
Демиан нам у свом предавању открива како изразити математичке појмове помоћу језика уметности и то кроз серију „Обмана математике“, коју је сам створио, инспирисан уметничким делима Ренеа Магрита и Анрија Матиса. Рене, као и Анри на својим сликама, доводи сасвим обичне предмете у неочекиване ситуације и поставља их у необичан међусобни положај, ствара мистерију и позива нас да на свој начин протумачимо шта је хтео да каже, чиме заправо поставља изазов реалности. И управо је то тај тренутак додира математике и уметности. Питање се намеће само, да ли су математичари заправо ти који су први збуњени пред математиком, као што уметници остају неми пред ремек-делима људске креативности? Сагледајмо математику кроз несавршености у којима ипак постоје лепота и врхунска естетика.