Од идеје до реализације

10. мај – 31. мај
Силоси Београд / Гаиа покрет

Зашто људи играју игре? Забава, дружење, едукација, такмичење? Мотиви су различити, али сваки од њих је добар разлог да им посветимо део нашег слободног времена. Међутим, да ли смо се некада запитали како настају те игре? Ко их прави? Због чега?

Циљ изложбе је да пред посетиоцима отпакује процес развоја једне игре и прикаже кроз које фазе пролази једна идеја како би се од ње створио читав нови свет у коме се игра дешава. Шта мислите, да ли се тим који прави игру забавља? Да ли је процес комплексан? Да ли у њему учествује много људи? Да ли је потребно да тим игра игре у слободно време? Да ли је могућ неуспех и када стигнемо до краја? Да ли ћемо на том путу стећи знања из других области? Одговор на сва ова питања је: да.

Према дефиницији, процес се састоји од седам корака: планирање, предпродукција, продукција, тестирање, припрема за лансирање, лансирање, постпродукција. Свака фаза окупља велики број људи различитих професија: софтвер инжењере, хардвер инжењере, UI дизајнере, концептуалне уметнике, 3Д моделаре, гејм дизајнере, маркетиншке стручњаке из области аквизиције, монетизације, друштвених мрежа, визуелне комуникације, односа с јавношћу, управљања пројектима, затим продуценте, сценаристе, понекад и глумце, сниматеље, фотографе…

Искуство у прављењу игара је велика ствар јер омогућава стицање великог броја знања и вештина, као и разумевање тимског и креативног рада. Тако ћете видети како је важно имати добру идеју, која сваком члану тима даје шансу да је надогради. Добра идеја се развија и расте заједно са тимом кроз све фазе процеса са крајњим циљем да се створи искуство које плени креативношћу и богатством садржаја.

Кроз ово магично искуство посетиоци М3 ће проћи захваљујући Нордеусовој игри Heroic - Magic Duel и њеном развоју од идеје до сусрета са корисницима широм света.

Иако од корака до корака пролазимо кроз мноштво непознатих – на нека питања имамо одговоре, на нека питања одговоре учимо – свакако је важно да знате да је пут креирања једне игре такав да ће вас много тога научити и отворити вам могућност за прављење разних дигиталних садржаја.

Више од игре
Историја видео-игара

10. мај – 31. мај
Силоси Београд / Гаиа покрет

Видео-игре су више од „игрица” и губљења времена. Од самог почетка служиле су за тестирање рачунара, истраживање и унапређење вештачке интелигенције, као научно средство у сфери образовања, као алат у култури и комуникацији, и да, биле су ту да забаве. Упоредо са развојем технологије видео-игре су постајале све комплексније и атрактивније. У почетку су представљале подстрек за куповину конзола за играње и првих кућних рачунара, данас условљавају напредак и развој све моћнијег компјутерског хардвера и сложеније вештачке интелигенције.

Овај веома моћан медиј кроз историју се мењао, растао, формирао и мењао облик, тако да је данас не само моћна индустрија за себе, него и богата култура. А поред свега тога, видео-игре су и средство помоћу којег се учи. Неформално образовање већ дуго препознаје видео-игре као посебно вредан метод за стицање нових вештина, а трендови у формалном образовању такође све више укључују играње, па и видео-игре, као вредан едукативни алат. И све ово само начиње површину онога што видео-игре доносе.

Пропутујте са нама кроз епохе у настанку и развоју културе и индустрије видео-игара, истражите чему су оне кроз историју служиле и да ли учимо играјући видео-игре.

М3 Mејкерс лаб

10. мај – 31. мај
Силоси Београд / Гаиа покрет

Двадесет осморо младих људи из веома разноврсних средњих школа у Србији, од фебруара до маја правили су видео-игре о различитим областима математике. Тимови су се састојали од младих из гимназија, као и уметничких, графичких и занатских, рачунарских и електротехничких школа. Уз помоћ научних комуникаторки и комуникатора, вођени тимом ЦПН-а који чине математичарка Борка Маринковић и дизајнера наратива Ранко Трифковић, али и уз помоћ стручних особа из компаније Нордеус, они су осмишљавали игре које истражују, проблематизују, описују и преиспитују уврежена знања о математици. Њихов резултат су игре које можете одиграти, можете их даље развијати или само посматрати друге како се играју. У сваком случају, учићете о математици, о математичарима, али пре свега ћете откривати своје скривене способности. Ове игре су различитих жанрова, оне показују да је математика несагледиво инспиративна, да за све узрасте може бити игралиште, али и терен за самоспознају.

Једна од игара које су настале зове се Мата Кристи – а мистерија у њој решава се познавањем логичких исказа и утврђивањем истинитости различитих судова. Друга игра је Матeматички храм – древне математичке мудрости укрштене су са друштвеном игром. Ово је искуство играња за оне који воле историју, стратегије и авантуре, али пре свега за оне који се не боје математике. Трећа игра зове се Аритмофобија – овај појам представља страх од бројева мада ова игра јесте жанровски хорор где најстрашнији нису бројеви већ духови математичара и математичарки који прогоне децу која остану закључана у школи. Духовито и домишљато морате надмудрити духове и побећи из школе. Да, потребно вам је знање из математике да бисте побегли из школе! У овом нашем изврнутом свету у ком је само математика важна постоји и игра Clash of brains или Обрачун мозгова. Ова игра инспирисана је математичким двобојима, а научиће вас како функције мењају вредности и колико математике има у игрању свих игара картама. Са игром Гарфилд математика ће помоћи мачки Мау да пронађе свог фараона пре него што изгуби свих својих девет живота. Програмирање, стварање прича, истраживање математике, сарадња и уважавање веома различитих знања, способности и доприноса, и на крају искрено и храбро обрачунавање са својим предрасудама о математици, најважније су лекције које учимо осмишљавањем и играњем ових игара.

Преузмите каталог радова.

Београд - Беч
Модернизација наставе математике у 19. веку

12. мај – 31. мај
Галерија науке и технике САНУ

Србија је у 19. веку била земља у развоју. Тек недавно ослобођени, имали смо много тога да урадимо како бисмо постали модерна држава конкурентна својим суседима у свим аспектима друштва. Високо образовање било је у зачетку и наши ученици одлазили су у свет у потрази за знањима, искуствима, технологијама, које би обогатиле нашу земљу. Ови пионири, који су учили по читавој Европи, градили су српску школу и српску математику и дали јој темеље који се чврсто држе до данас. Математика је у Србији настала и расла са овим ђацима, а понајвише можда управо из Беча, чија је Висока школа била на изузетном гласу.

Ово није прича о свим математичарима тог доба. Такође није ни прича о оним најбитнијим. Приметићете да нисмо превише помињали Мику Аласа или Милутина Миланковића. Није ово ни прича само о 19. веку иако је највећи фокус управо на том периоду. Ово је прича о настанку модерног математичког образовања, о првим уџбеницима, онима који су кројили математичке исказе на нашем језику, првим предавањима више математике, првим докторандима. Упознаћете студенте који су се дотакли Беча у неком периоду своје каријере или образовања, и стечена знања вратили својој земљи.

Закорачите у времеплов и попијте чај у амбијенту бечке или београдске кафане. Ослушните звук града од пре више од 150 година. Седите за сто и прочитајте новине, као што су то радили и Богдан Гавриловић, и Димитрије Нешић, и Грегор Мендел, и сви други о којима се писало.