Рођен као Леонардо Боначи 1170. године, Фибоначи из Пизе се сматра једним од мислилаца који су највише задужили науку средњег века. Као син трговца, доста је путовао Медитераном и долазио у контакт са разним културама. Можемо да захвалимо његовом интересовању за математику што га је довело до открића арапских бројева. Увидевши предности овог система, Фибоначи у свом делу Liber Abaci („Књига о абакусу“) излаже темеље математике коју данас познајемо. Захваљујући овом делу, средњовековна Европа се упознаје са бројевима какве и данас користимо. Поред овога, Фибоначи својим савременицима открива бројна нова знања – даје правила конвертовања валуте и дискутује о разним математичким проблемима. У једном одељку објашњава и раст популације зечева, полазећи од једног пара. Тако добија опис раста код низа бројева који ће носити име по њему – Фибоначијев низ. Као и број зечева, низ расте врло  једноставно. Почиње са две јединице. Када се оне саберу, добијемо следећи члан у низу, 2. Сваки наредни члан се добија тако што се последњи у низу сабере са њему претходним (1, 1, 2, 3, 5, 8, 13 и тако у недоглед). Фибоначијев низ, ако га сложимо као узајамно уписане правоугаонике, образује такозвану златну криву, која подсећа на разне природне феномене фракталног карактера. Уз то, низ се може довести и у везу са златним пресеком, идеализованом пропорцијом код које је однос краћег и дужег дела једнак односу дужег дела и укупне дужине једне дужи. Златни пресек вековима узбуђује уметнике, од грчког вајара Фидије до твораца савремене архитектуре. У зениту ренесансе, Лука Пачоли, Да Винчијев сарадник, у њиховом заједничком делу De Divina Proportione говори о проучавању пропорција и златног прресека као „неопходном послу за све бистре и радознале људске умове“. Ни музичари не заобилазе пропорцију засновану на Фибоначијевом низу – Бела Барток и Клод Дебиси слажу ноте по правилима овог низа. Складан и леп, Фибоначијев низ се може пронаћи на разним местима у природи. Међутим, овај низ плаћа дуг својој популарности, јер га често, нажалост, виде и на местима где га уопште нема.