Ада Лавлејс је била ћерка највећег песника романтизма, лорда Бајрона, а љубав према математици пренела јој је мајка. Као дете била је често болесна. Од своје 14 до 17 године живота, била је непокретна, међутим током тог периода вредно је учила. Мајка јој је обезбедила најбоље менторе и учитеље. У то време, ментор јој је била и Мери Сомерсвил, позната као прва жена која је добила чланство у Краљевском астрономском друштву Велике Британије. Преко своје менторке, упознала је познатог британског математичара Чарлса Бебиџа, данас познатог и као “отац рачунара”. У време када су сеупознали, Бебиџ је радио на такозваној диференцијалној машини. Ада је била веома фасцинирана машином, а Бебиџ није скривао своју импресионираност Адом и њеним интелектуалним способностима, често је називајући Вилом бројева. Након тога, време је посветио аналитичкој машини, претечи модерних рачунара. Међутим, Ада Лавлејс је имала нешто необичнији визију ове чудновате машине: сматрала је да не би требала да служи само за извођења математичких операција над бројевима, већ да би могла да их изрази као графике или музику. У Италији се појавио чланак посвећен новој Бебиџовој машини. Радећи на његовом преводу, Ада је начинила низ белешки са веома значајним опажањима. Њихова дужина била је чак три пута већа од оригиналног чланка, а у последњој белешци може се наћи детаљан алгоритам за израунавање Бернулијевих бројева. Овај алгоритам сматра се првим компјутерским програмом. Будући да аналитичка машина није била направљена за њеног живота, Адин програм никада није био тестиран. Готово један век након њене смрти, белешке су биле поново објављене. Аналитичка машина се од тада сматра претечом рачунара, а њене белешке претечом компјутерских програма. Након што су јој се родитељи развели, када је имала само неколико месеци, лорд Бајрон се одселио из Велике Британије и преминуо свега неколико месеци након тога. Ада Лавлејс је преминула са 36 година, а на сопствени захтев, сахрањена је поред оца.