Aда Лавлејс

Мада се развој првих рачунара везује за половину прошлог века, може се рећи да је први програмер постојао још у 19. веку. Још је можда необичнији податак да је први програмер заправо била жена. Њено име је Ада Лавлејс (Ada Lovelace).

Пјер де Ферма

Пјер де Ферма био је један од највећих европских математичара. Рођен је 1601. године, у Бомон де Ломању, месту у јужној Француској, у породици имућних трговаца. Студирао је право на универзитетима у Тулузу и Орлеану, а математику је учио у Бордоу.

Алан Тјуринг

У широј јавности вероватно нема познатијег математичара двадесетог века од Алана Тјуринга. Но, овај математички геније далеко је познатији по својој улози коју је имао у дешифровању порука у Другом светском рату, као и по својој хомосексуалној оријентацији и самоубиству које је извршио, него по математичким основама из којих је поникло комплетно модерно рачунарство.

Фибоначи

Зашто сваки пуж има савршене увојке на својој кућици? Зашто цвет има баш толико латица? Како се пчеле размножавају? Колико зечева се може размножити из једног пара? Иако наизглед неповезана, на ова питања могуће је одговорити помоћу једног од најпознатијих низова у математици – Фибоначијевог низа.

Григори Перељман

Скривен међу обичним лицима, док је на улици, он покушава да остане незапажен. Међутим, Григориј Јаковљевич Перељман није обичан становник Санкт Петербурга – он је мистериозни математички геније, који је пре десет година решио Поенкареову хипотезу, један од најтежих математичких задатака свих времена. У лето 2006. године, кад је потврђено да је његов доказ тачан, Перељман је освојио Филдсову медаљу, највећу награду у математици.

Михаило Петровић Алас

Михаило Петровић Алас један je од најзначајнијих српских математичара. Рођен је 1868. године у Београду. Уживао је велико поштовање у друштву, запажен и као проналазач, писац, риболовац, трговац, музичар, али и новинар. Док је био дечак, са својим најбољим пријатељем Павлом Поповићем планирао је да студира хемију. Међутим, кад су одрасли, пошли су другим путем: Мика Алас, како му је био надимак, постао је математичар, а Поповић књижевни критичар.

Архимед

Његов портрет се данас налази на предњој страни Филдсове медаље, најпрестижније награде за математичка достигнућа. Мислећи о Архимеду, Исак Њутн је писао: „Ако видим даље од осталих, то је зато што стојим на раменима џина.“ Најславнији математичар античког доба и међу четворицом највећих свих времена, рођен је почетком 3. века пре нове ере у Сиракузи на Сицилији, а школовао се у Александрији.

Еуклид

О Еуклидовом животу се не зна готово ништа, упркос чињеници да је његово дело више од 2000 година представљало основу сваког математичког знања. Многи га називају „оцем геометрије“ иако је мерeње и одређивање односа било увелико познато када је Еуклид писао своје „Елементе“ (Στοιχεῖα).

Теренс Тао

Математичар Теренс Тао је до друге године живота научио да чита и броји, наводно гледајући дечију емисију „Улица Сезам“. Рођен 1975. године у Аустралији, брзо је показао ванредан математички таленат. У другим школским предметима је парирао вршњацима, али је похађао специјалан математички програм и прескочио неколико разреда. Већ у четрнаестој, постао је редовни студент. Колеге га зову рок звездом, а понекад и Моцартом математике.

Ал Хорeзми

Мухамед ибн Муса ал Хорезми највећи је математичар златног доба ислама. Живео је и радио у центру науке свог доба, у Кући мудрости у Багдаду, престоници Абасидског калифата. Због њега алгебру и алгоритам зовемо алгебром и алгоритмом, a декадни позициони нумерички систем, пореклом из Индије, зовемо „арапским цифрама“. Увео је револуцију у математику понудивши прво систематично решење квадратних једначина.

Славица Бероња

Наставница је математике у Основној школи „Славко Родић“ у Крајишнику. У оквиру математичке секције, Славица Бероња припрема радионице, квизове, такмичења, додатну и допунску наставу. Школски је координатор такмичења Мислиша и манифестације Мај месец математике.

Јелена Кенић

Као наставници математике у ОШ „Танаско Рајић“ у Чачку, Јелени Кенић су се интересовања у раду са ученицима временом битно променила. Од првобитног фокуса на талентоване ђаке које је спремала за такмичења, открила је да жели да математику приближи и осталима, да сви виде како „математика није баук као што се од памтивека мисли, већ нешто без чега би свакодневни живот био немогућ.“

Мирјана Кокерић

Као члан Мреже подршке инклузивног образовања, Мирјана Кокерић се посветила прилагођавању наставе деци која су ометена у развоју. Кроз сарадњу са колегама на еТwinning порталу, Мирјана је покренула пројекте Creative Math Class, Math depth as depth of the Adriatic and Ionian sea, Creative eduacation by thе sea – пројекат за инклузивно образовање и „Припрема за завршни испит“.

Јасна Марковић

Користећи портал eTwinning, Јасна Марковић је повезала своје гимназијалце прваке са њиховим вршњацима из Европе на два пројекта – један о утицају друштвених мрежа на живот, и други чији је циљ поређење школског живота у различитим државама.

Анђелка Симић

Анђелка Симић је написала више радова о споју математике и уметности у настави. Рођена 1986. године у Ваљеву, дипломирала је математику на Математичком факултету у Београду, за време студија радила је и као наставник у основној школи. Након дипломирања запослила се у Гимназији „Бранислав Петронијевић“ у Убу, где ради и данас као наставник математике, рачунарства и информатике.

Наталија Будински

На основу наставничког искуства, Наталија Будински је написала више радова из области методике наставе математике. У раду у Основној школи „Петро Кузмјак“ у Руском Крстуру настоји да ученицима представи примене математике у свакодневном животу и подстакне их на практичан рад. Повезује математику са другим школским предметима, па је са својим ученицима, између осталог, радила на примерима из финансијске математике, биологије и сеизмологије.

Мирјана Јовановић

Поред редовне, Мирјана Јовановић у својој гимназији „Исидора Секулић“ у Новом Саду организује и додатну наставу из математике, као припрему за такмичења на којима су њени ученици досад постизали бројне успехе.

Др Милан Живановић

Милан Живановић више од десет година ради као аутор и реализатор програма за стручно усавршавање наставника у организацији Друштва математичара Србије.

Биљана Новковић

Наставница Биљана Новковић има став да учење чине ученици, а не наставници, који су ту да усмеравају и воде интересовање које је ђацима природно. С тим на уму, решила је да математичку радозналост побуди кроз позоришну представу. На основу дела Милутина Миланковића „Оснивачи природних наука“ написала је сценарио за представу „Питагора и његови ученици“, која је пре три године премијерно изведена у њеној ОШ „Милица Павловић“ у Чачку.

Драган Голубовић

Игра је, како каже наставник Драган Голубовић, природан начин учења, и без ње човек није комплетан. Наставник је физике у специјалном математичком одељењу ОШ „Вук Караџић“ у Лесковцу и у ОШ „8. Октобар“ у Власотинцу, где је основао „ДДД Научни тим“ са својим ђацима. Са ученицима 7. разреда из школа у Лесковцу и Власотинцу осмислио је логичку игру „Баук“, која је своју премијеру доживела на фестовалу „Наук није баук“ у Нишу.