„Број је господар свих облика и идеја“, тврдио је у 6. веку п.н.е. антички филозоф Питагора (569–475. п.н.е.). Као родоначелник математичког начина размишљања у Старој Грчкој, Питагора из Самоса jе у грчком граду Кротону, у данашњој јужној Италији, окупио око 300 следбеника. Ова дружина филозофа, касније названа питагореjска, откривала је прва математичка знања, али је истовремено личила и на религиозну секту.

Питагореjци су упражњавали разне чудне ритуале – говорили су у стиховима, носили само беле хаљине, покушавали су да достигну просветљење кроз музику и напрегнуто размишљање, поштовали су строга монашка правила живота и никада нису jели грашак и пасуљ, jер су веровали да после смрти људске душе прелазе у те ситне плодове.

Но, за разлику од других „секти“, предмет њиховог обожавања ниjе било неко одређено божанство, већ броjеви. Питагора је тврдио и да су „све ствари броjеви“. Уочио је да се исте хармониjе могу произвести различитим музичким инструментима. Уз запажање да jе троугао одређен дужином своjих страница, као и да се планете по небу крећу по извесним математичким правилима, Питагора jе изградио читав култ броjева.

Питагора jе данас ипак наjпознатиjи по чувеноj Питагориноj теореми, која каже да jе квадрат над хипотенузом у правоуглом троуглу jеднак збиру квадрата над катетама. Мада је по њему названа, ову теорему ипак није доказао Питагора – то је два века касније учинио грчки математичар Еуклид у чувеној књизи Елеменши, којом је систематизована сва античка математика.