СТВАРНОСТ ОЧИМА ВЕЛИКИХ ПОДАТАКА
ИЗЛОЖБЕ
КАКО ЧИТАМО ГЕНОМЕ?
→ 14.05 – 04.06.2023.
Силоси Београд
→ Уторак – петак, 11.00 – 21.00 Субота – недеља, 11.00 – 21.00
Понедељком не ради
Напредак у технологијама секвенцирања ДНК омогућио је истраживачима да генеришу огромне количине биолошких података које је потребно чувати и анализирати. Поље биоинформатике је настало као одговор на овај изазов. Чињеница да само једна секвенца људског генома производи приближно 200 гигабајта необрађених података указује на енорман обим ових података. Очекује се да ће до 2025. године бити секвенцирано 100 милиона генома, што би довело до акумулације преко 20 милијарди гигабајта необрађених података. Међутим, складиштење ових података није довољно. Да би се постигао смислени научни увид, неопходно је анализирати сваки геном. Анализа геномских података обично генерише додатних 100 гигабајта података по геному и захтева огромну рачунарску снагу. Ово представља велики изазов за истраживаче у овој области.
Како науку о геномским подацима примењујемо у READ-DM1 научном пројекту?
У регионима генома са поновљеним секвенцама могу се десити промене (мутације) које доводе до развоја одређених болести. Управо такав један регион изучавају наши истраживачи у пројекту READ-DM1. Реч је о поновљеним мотивима CTG чији број код пацијената са неизлечивом, наследном болешћу која се зове миотонична дистрофија, може бити и неколико хиљада. Циљ наших истраживача јесте да боље разумеју индивидуалне разлике између пацијената са миотоничном дистрофијом, да боље предвиде ток болести и да идентификују нове мете за развој терапеутика. Овакав приступ, као и резултати у будућности могу отворити пут ка персонализованом лечењу и стандардизованом генетичком тестирању миотоничне дистрофије.
READ-DM1 пројекат је подржан од стране Фонда за науку Републике Србије у оквиру програма ИДЕЈЕ (бр. пројекта 7754217). Реализује се на Универзитету у Београду: Биолошком факултету, Медицинском факултету и Математичком факултету.
