СТВАРНОСТ ОЧИМА ВЕЛИКИХ ПОДАТАКА
ИЗЛОЖБЕ
ПОДАЦИ ИЗ СВЕМИРА
→ 14.05 – 04.06.2023.
Силоси Београд
→ Уторак – петак, 11.00 – 21.00 Субота – недеља, 11.00 – 21.00
Понедељком не ради
Први сателити су лансирани педесетих година прошлог века, а први сателити чији је задатак био да осматрају планету десетак година касније. Данас се у Земљину орбиту нови сателити постављају готово на неколико дана. Тренутно их укупно има око 8000. Неки од њих су тамо због навигације и геопозиционирања (ГПС), неки због комуникације, неки осматрају космос и различите објекте у њему, док око 1000 њих из својих орбита једноставно прате стање на Земљи. Сателите који осматрају Земљу можемо сврстати у две велике групе. Прву групу чине они који су увек позиционирани изнад једне тачке, и зато их зовемо геостационарним. Они осматрају њима видљиви, увек исти део планете, који је скоро једна половина Земље. Висина на којој се налазе је 35.786 километара, и из тог разлога можда неке ствари и не могу да „виде“ најбоље. Зато је ту друга група коју чине сателити који круже од северног до јужног пола, поларном орбитом, на знатно мањим висинама од неколико стотина до неколико хиљада километара. У ма којој да су групи, сваки од њих има задатак да прати неки од многобројних параметара који карактеришу стање планете.
У ери сателита, интернета и моћних рачунара коначно имамо прилику да одлуке доносимо на основу чињеница, а кључ успеха лежи управо у подацима. Једна од области које пролазе кроз најдинамичније промене на крилима Четврте индустријске револуције је пољопривреда. Данас, више него икад, на произвођачима је императив да повећају приносе, смање трошкове и узгајају квалитетније производе. Управо са тим циљем Институт БиоСенс развио је дигиталну платформу АгроСенс, која представља важан корак у дигитализацији пољопривреде Србије са циљем да пољопривреднику омогући брз и једноставан приступ подацима, али и да врхунске научне резултате које је Институт БиоСенс постигао у домену вештачке интелигенције, обраде сателитских слика и развоја сензорских мрежа, пружи заједници на коришћење. Захваљујући истраживачким успесима БиоСенса и активности Института у европским научним пројектима, Србија је постала једина држава ван Европске Уније која има слободан широкопојасни приступ снимцима са Сентинел сателита Европске свемирске агенције, а АгроСенс у потпуности користи ову могућност. Сентинел сателити снимају усеве сваких пет дана на резолуцији од 10 м и омогућују кориснику да посматра своје њиве из сасвим нове перспективе.
